Spondiloza (spondylosis) degenerativna bolest kičmenog stuba: šta je, zašto nastaje i kako se leči

Spondiloza (spondylosis) degenerativna bolest kičmenog stuba: šta je, zašto nastaje i kako se leči

Ažurirano: 20. jun 2026.

Spondiloza (spondylosis) je degenerativna bolest kičmenog stuba koja nastaje usled trošenja zglobova, diskova i ligamenata u kičmi. Najčešće je povezana sa starenjem, ali može se javiti i kod mlađih osoba, naročito onih koje imaju nepravilno držanje, sedeći način života ili su podložne prevelikim fizičkim opterećenjima.

Ako ti je spondiloza kičme već dijagnostikovana, verovatno znaš kako izgleda: jutarnja ukočenost, bol u leđima koji se pojačava tokom dana, osećaj da kičma jednostavno ne sarađuje. Simptomi spondiloze postepeno ulaze u svakodnevicu i menjaju način na koji se krećeš, sediš i spavaš.

Dobra veste je da se bol u kičmi koji prati degenerativne promene može kontrolisati, pokretljivost poboljšati, a dalje napredovanje usporiti kada se pristupi sa pravom kombinacijom terapija i vežbi. U Fizio Ahil centru na Novom Beogradu lečenje spondiloze počinje pregledom, na osnovu kojeg se pravi individualni plan terapije prilagođen stanju, tegobama i ciljevima svakog pacijenta.

Šta je spondiloza kičme

Spondiloza kičme ne nastaje preko noći. Reč je o procesu koji se razvija godinama, često decenijama, tokom kojih međupršljenski diskovi, fasetni zglobovi, ligamenti i sami pršljenovi postepeno gube svoju strukturu i funkciju.

Starenjem diskovi između pršljenova se isušuju i stanjuju, pa slabije apsorbuju opterećenja kojima je kičma izložena svakog dana. Fasetni zglobovi, koji povezuju pršljenove i omogućavaju pokret, počinju da se troše. Na ivicama pršljenova nastaju koštane izrasline, osteofiti, kao reakcija tela na nestabilnost segmenta. Te izrasline mogu da pritiskaju nervne korenove ili kičmenu moždinu, što dovodi do bola, trnjenja i slabosti u rukama ili nogama.

Degenerativne promene na kičmi prisutne su kod više od 85% osoba starijih od 60 godina, ali mnogi od tih ljudi nikada ne osete tegobe. Spondiloza na rendgenskom snimku i spondiloza koja zahteva lečenje su dve različite stvari. Degenerativne promene kičme postaju klinički problem kada počnu da utiču na nerve, zglobove ili okolna meka tkiva i izazovu simptome koji ometaju svakodnevni život. Zato individualna procena, a ne sam nalaz, određuje da li je i kakva terapija potrebna.

Spondiloza se ponekad naziva i artroza kičme ili osteoartritis kičmenog stuba, jer je u osnovi reč o degenerativnom procesu sličnom artrozi koja zahvata druge zglobove u telu.

Uzroci i faktori rizika

Degenerativne promene kičme su deo prirodnog procesa starenja, ali brzina kojom napreduju i to da li će izazvati tegobe zavisi od niza faktora. Najčešći uzroci spondiloze su:

• starenje i trošenje hrskavice i diskova
• povrede ili ponavljajući stres na kičmi
• genetska predispozicija
• nepravilno držanje tela ili slaba fizička aktivnost

Starenje je osnovni pokretač, jer diskovi i zglobovi se troše vremenom, baš kao i svaki drugi deo tela. Genetska predispozicija igra veliku ulogu: ako neko u porodici već ima spondilozu, veća je verovatnoća da će se pojaviti i kod tebe.

Sedeći način života značajno ubrzava degenerativne promene. Kičma je pod većim opterećenjem dok sedimo nego dok stojimo, a višečasovno sedenje u nepravilnom položaju, pogotovo za računarom ili za volanom, pojačava pritisak na diskove i zglobove. Nedostatak fizičke aktivnosti slabi mišiće koji podržavaju kičmu, što dodatno ubrzava proces.

Prekomerna telesna težina opterećuje kičmeni stub više nego što je predviđeno da podnese. Prethodne povrede kičme, ponavljajući fizički napor i profesije koje zahtevaju često podizanje tereta ili dugotrajno stajanje takođe povećavaju rizik. Nepravilno držanje tela, loš položaj pri spavanju i pušenje, koje smanjuje prokrvljenost diskova, dodatno doprinose razvoju spondiloze.

Na većinu ovih faktora moguće je uticati. Degenerativne promene kičme ne mogu se poništiti, ali se mogu usporiti promenom navika, redovnim vežbanjem i pravovremenom reakcijom na prve simptome.

Simptomi spondiloze

Simptomi spondiloze kičme razvijaju se postepeno i variraju u zavisnosti od toga koji je deo kičme zahvaćen i koliko su promene uznapredovale. Najčešći simptomi spondiloze uključuju:

• bol u vratu, leđima ili donjem delu kičme
• ukočenost, posebno nakon dužeg mirovanja ili ujutru posle spavanja
• gubitak fleksibilnosti kičme
• trnjenje ili slabost u rukama ili nogama (ako su nervi zahvaćeni)
• glavobolje (kod vratne spondiloze)
• poteškoće s pokretima ili bol pri savijanju ili uvijanju kičme

Karakteristično za spondilozu je da ukočenost i bol u kičmi budu najizraženiji ujutru ili nakon dužeg sedenja. Posle nekoliko minuta kretanja, kada se mišići razgibaju, tegobe obično popuste. Kako bolest napreduje, bol postaje prisutniji i pojačava se pri svakoj aktivnosti.

Simptomi spondiloze zahtevaju pažnju, pogotovo ako trnjenje ruku ili trnjenje nogu ukazuju na pritisak na nerve. Rana dijagnoza otvara prostor za efikasnije lečenje spondiloze i sprečavanje komplikacija.

Vratna spondiloza

Vratna spondiloza, poznata i kao cervikalna spondiloza, zahvata gornji deo kičme, vratne pršljenove. Spondiloza vrata je najčešći oblik ove degenerativne bolesti kičme, jer je vratni deo kičme izuzetno pokretan i izložen konstantnom opterećenju: držanje glave (koja teži oko 5 kg), položaj koji zauzimamo pri radu za računarom, gledanje u telefon, čitanje.

Simptomi spondiloze vratne kičme uključuju bol u vratu koji se širi prema ramenima i lopaticama, ukočenost vrata koja je izraženija ujutru, glavobolje tenzionog tipa koje kreću iz potiljka, trnjenje ruku i prstiju, a ponekad i vrtoglavicu. Kod težih slučajeva cervikalne spondiloze, kada osteofiti ili hernija diska pritiskaju nervne korenove ili kičmenu moždinu, mogu se javiti slabost u rukama, problemi sa finim pokretima šaka i nestabilan hod.

Cervikalna spondiloza javlja se kod većine osoba starijih od 60 godina, ali ne uzrokuje simptome kod svih.  Kada se tegobe jave, fizikalna terapija za spondilozu vrata pomaže u smanjenju bola, vraćanju pokretljivosti i sprečavanju daljeg pogoršanja.

Vežbe za vratnu spondilozu fokusiraju se na jačanje mišića vrata i ramenog pojasa, poboljšanje držanja glave i opuštanje napete muskulature. Treba ih raditi pod nadzorom fizioterapeuta, jer pogrešno izvedene vežbe mogu da pogoršaju stanje.

Lumbalna spondiloza

Lumbalna spondiloza zahvata donji deo kičme, lumbalne pršljenove koji nose najveći deo telesne težine. Spondiloza lumbalnog dela kičme česta je kod osoba sa prekomernom telesnom težinom, sedećim načinom života ili fizički zahtevnim profesijama.

Bol u leđima koji prati lumbalnu spondilozu obično je lokalizovan u donjem delu leđa, ali se širi i niz jednu ili obe noge (lumboišijalgija), praćen trnjenjem nogu, osećajem slabosti ili ukočenošću koja otežava savijanje i ustajanje. Bol se tipično pogoršava nakon dugog sedenja ili stajanja, a popušta pri promeni položaja ili laganom kretanju.

Lumbalna spondiloza i diskus hernija su dva različita stanja, iako se često mešaju. Spondiloza je širi degenerativni proces koji zahvata diskove, zglobove i ligamente. Diskus hernija je specifično stanje u kojem deo diska probija spoljašnji prsten i pritiska nerv. Spondiloza može da dovede do diskus hernije, ali se ta stanja leče na različite načine. Precizna dijagnoza, najčešće na osnovu magnetne rezonance, određuje koji pristup ima smisla.

Rehabilitacija kičme kod lumbalne spondiloze usmerena je na jačanje dubokih stabilizatora trupa, smanjenje pritiska na nervne strukture i postepeno vraćanje pokretljivosti.

Lečenje spondiloze: fizikalna terapija i rehabilitacija kičme

Lečenje spondiloze obuhvata više pristupa, od kojih svaki ima svoju ulogu zavisno od faze i intenziteta problema:

• lekovi – analgetici, antireumatici i miorelaksanti
• fizikalna terapija – aparaturni oblici terapije: elektroterapija, ultrazvuk, magnet, laser, trakcija kičme, TECAR
• masaža za vratni deo kičme
• vežbe koje omogućavaju bolju pokretljivost kičme i drugih zglobova, kao i jačanje mišića trupa
• ortotska pomagala – Šancova kragna za vrat, mider tj. pojas za donji deo kičme
• promena načina života u smislu promena navika pri promeni položaja, redovno vežbanje, kod gojaznih redukcija telesne mase
• hirurško lečenje – kada fizikalna terapija ne dovodi do poboljšanja simptoma

Degenerativne promene koje spondiloza ostavi na kičmi su trajne, ali bol, ukočenost i gubitak pokretljivosti su stanja na koja terapija direktno utiče. Fizikalna terapija za spondilozu je osnova konzervativnog pristupa, a u Fizio Ahil centru kombinujemo više metoda prilagođenih stanju svakog pacijenta. Evo kako svaka od tih metoda doprinosi oporavku:

Kineziterapija – vežbe za spondilozu

Kineziterapija je najvažniji deo dugoročnog lečenja spondiloze. Vežbe za spondilozu jačaju mišiće koji podržavaju kičmu, duboke stabilizatore trupa, paravertebralnu muskulaturu i trbušne mišiće, i vraćaju elastičnost skraćenim strukturama. Individualne vežbe u Fizio Ahil centru prilagođene su dijagnozi, lokaciji problema i fizičkoj spremnosti, dok grupne vežbe zasnovane na pilates konceptu pružaju dodatnu podršku kroz kontrolu pokreta i pravilno disanje. Vežbe za vratnu spondilozu i vežbe za lumbalnu spondilozu razlikuju se po pristupu i moraju biti vođene stručno, jer pogrešno izvedene mogu da pogoršaju tegobe. Pored rada u centru, pacijenti dobijaju i program vežbi za kod kuće, jer redovnost daje bolje rezultate od intenziteta pojedinačnih sesija.

Trakcija kičme

Trakcija kičme je metoda kontrolisanog istezanja koja povećava razmak između pršljenova, smanjuje pritisak na nervne korenove i diskove i olakšava bol. Kod spondiloze, posebno kada postoji pritisak na nerve u vratnom ili lumbalnom delu, trakcija kičme pruža olakšanje i stvara povoljnije uslove za oporavak. U Fizio Ahil centru trakcija se izvodi aparaturno na specijalnom trakcionom stolu, a istezanje može biti kontinuirano ili intermitentno, zavisno od faze problema i terapijskog cilja.

Manualna i terapijska masaža

Manualna masaža pomaže kod hroničnog spazma paravertebralne muskulature koji prati spondilozu. Ciljani rad na napetim mišićnim grupama poboljšava cirkulaciju, smanjuje bol i omogućava veću pokretljivost kičme. Intenzitet se prilagođava stanju: blaži pritisak u akutnoj fazi, intenzivniji rad kod hroničnih kontraktura. Manualna masaža se u Fizio Ahil centru koristi i kao priprema za kineziterapiju, jer opušten mišić bolje reaguje na vežbe istezanja i jačanja.

TECAR terapija

TECAR terapija koristi radiofrekventnu energiju koja prodire duboko u tkivo i ubrzava metaboličke procese. Kod spondiloze smanjuje bol i ukočenost u fasetnim zglobovima i okolnoj muskulaturi, a pacijenti osećaju prijatnu toplotu koja često traje i nekoliko dana nakon tretmana. Posebno je korisna kod lumbalne spondiloze i degenerativnih promena koje zahvataju dublje strukture, jer TECAR ima najveću prodornu moć od svih metoda elektroterapije. Primenjuje se u dva moda: kapacitivni za mišiće i meka tkiva, rezistivni za tetive, ligamente i zglobove.

Elektroterapija

Elektroterapija se u Fizio Ahil centru primenjuje u više oblika prilagođenih fazi problema. TENS terapija kontroliše hronični bol i može se koristiti više puta dnevno u svim fazama rehabilitacije. Galvanska struja i elektroforeza lekova pomažu u akutnoj fazi, jer omogućavaju lokalno unošenje protivupalnih lekova direktno u bolnu regiju. Interferentne struje deluju na dublje slojeve muskulature i koriste se kod spondiloze sa dubokim mišićnim spazmom, a dijadinamičke struje smanjuju bol i otok u hroničnoj fazi.

Magnetoterapija

Magnetoterapija deluje antizapaljenjski i analgetski, poboljšava cirkulaciju i podržava regenerativne procese u tkivu. Kod spondiloze smanjuje bol i otok oko fasetnih zglobova. Tretman ne izaziva nikakve senzacije tokom primene, što ga čini jednom od najprijatnijih procedura za pacijente. Magnetoterapija se može primenjivati svakodnevno i u svim fazama rehabilitacije kičme, a kod spondiloze sa osteoporozom stimuliše metabolizam kostiju i podržava očuvanje koštane gustine.

Laseroterapija

Laseroterapija deluje biostimulativno na ćelijskom nivou, smanjuje upalu i bol u mekim tkivima oko kičme. Laserski zraci različitih talasnih dužina prodiru kroz kožu do dublje oštećenih tkiva, sa fokusom na oštećene ćelije i minimalnim uticajem na zdrava okolna tkiva. Korisna je kao dopuna programu lečenja, posebno kod bolnih sindroma vezanih za cervikalnu i lumbalnu spondilozu.

Ultrazvučna terapija

Ultrazvučna terapija deluje dubinski na meka tkiva, opušta mišiće u spazmu, poboljšava elastičnost ožiljnog tkiva i stimuliše cirkulaciju. Kontinuirani ultrazvuk stvara toplotu u tkivu i posebno je koristan kao priprema za vežbe istezanja kod ukočenosti vrata ili donjeg dela leđa. Impulsni ultrazvuk deluje mehanički i podstiče regeneraciju na ćelijskom nivou.

Shockwave terapija

Shockwave terapija primenjuje se kod hroničnih kontraktura mišića, bolnih trigger point-ova i kalcifikata koji ne reaguju na druge terapije. Akustični talasi stimulišu regenerativne procese i poboljšavaju prokrvljenost tretirane regije. Kod spondiloze sa hroničnim mišićnim spazmom koji perpetuira bol, Shockwave terapija pomaže u prekidanju tog ciklusa napetosti.

Super induktivni sistem

Super induktivni sistem koristi magnetno polje visokog intenziteta za duboku stimulaciju mišića i nervnog tkiva. Kod spondiloze pomaže u regulaciji bolnih sindroma, smanjenju mišićnog spazma i jačanju oslabljene muskulature. Za razliku od magnetoterapije koja koristi magnet niske snage, super induktivni sistem deluje znatno intenzivnije i prodire dublje u tkivo, što ga čini posebno korisnim za tretman dubokih zglobnih struktura kičme.

Kineziotejping

Kineziotejping pruža podršku mišićima i zglobovima bez ograničavanja pokreta. Kod spondiloze elastične trake pomažu u regulaciji mišićnog tonusa, poboljšanju propriocepcije i smanjenju bola između tretmana. Trake se postavljaju individualno, prilagođeno lokaciji tegoba, i ostaju na koži nekoliko dana, pružajući kontinuiranu podršku i između dolazaka na terapiju.

Ako prepoznaješ simptome spondiloze, prvi korak je pregled. Pozovi 064-1175-586 i zakaži termin u Fizio Ahil centru na Novom Beogradu, blok 22, između Beogradske arene i Sava centra.

Šta ne treba da radiš ako imaš spondilozu

Nekoliko uobičajenih grešaka pogoršava stanje:

• ne sedi po 8 sati bez pauze; ustani svakih 45-60 minuta, promeni položaj, napravi par koraka (kičma se odmara u pokretu, ne u mestu)
• ne vežbaj na svoju ruku bez dijagnoze – ono što pomaže kod jedne vrste spondiloze pogoršava drugu i vežbe za spondilozu moraju biti prilagođene nalazu
• ne oslanjaj se samo na lekove – analgetici ublažavaju simptome, a fizikalna terapija i vežbe deluju na uzrok problema
• ne ignoriši trnjenje ruku ili nogu, jer ovi simptomi ukazuju na pritisak na nerve i zahtevaju pregled
• ne odlaži pregled misleći da će bol proći sam; kod spondiloze se bol tipično pogoršava bez intervencije, a rano lečenje daje bolje rezultate

Prevencija: kako usporiti degenerativne promene kičme

Degenerativne promene kičme ne mogu se potpuno sprečiti, ali se mogu značajno usporiti. Konkretne navike koje čuvaju kičmu i doprinose očuvanju pokretljivosti kičme:

• redovno vežbanje za jačanje leđnih i trbušnih mišića – hodanje, plivanje i kontrolisane vežbe su dovoljni
• pravilno držanje tela tokom sedenja i stajanja (ravna leđa, oslonac za lumbalnu kičmu, monitor u visini očiju)
• pauze pri dugotrajnom sedenju – ustajanje svakih 45-60 minuta i promena položaja
• izbegavanje teških fizičkih opterećenja i naglih pokreta kičme
• održavanje optimalne telesne težine, jer svaki kilogram viška znači veći pritisak na diskove
• pravilan položaj pri spavanju i adekvatan jastuk
• redovna kontrola kod fizijatra ako već postoje degenerativne promene, čak i kada bol nije prisutan

Kako izgleda pregled u Fizio Ahil centru

Kod spondiloze univerzalan protokol ne postoji, jer svaki pacijent dolazi sa drugačijim nalazom, drugačijim tegobama i drugačijim svakodnevnim životom. Sve počinje pregledom i razgovorom, na osnovu čega se pravi individualni plan fizikalne terapije prilagođen tipu i lokaciji degenerativnih promena, intenzitetu simptoma i ciljevima. Plan se prilagođava tokom procesa, jer broj i tip terapija prati to kako telo reaguje. Pored tretmana, dobijaš i konkretne savete za svakodnevne aktivnosti: kako da sediš, kako da spavaš, kako da podižeš stvari i šta da vežbaš kod kuće.

Fizio Ahil centar, Novi Beograd, blok 22, između Beogradske arene i Sava centra. Pozovi 064-1175-586 i dogovori pregled.

Fizikalna terapija za spondilozu u Beogradu, Novom Beogradu i Zemunu

Ako tražiš fizikalnu terapiju za spondilozu u Beogradu (11000), Fizio Ahil centar se nalazi na Novom Beogradu (11070), u bloku 22, između Beogradske arene i Sava centra. Pristup je dobar iz svih delova grada, bilo da dolaziš iz okolnih blokova, iz centra ili sa zemunske strane.

Za pacijente kojima je potrebno lečenje spondiloze kičme na Novom Beogradu, naša lokacija je posebno pogodna, jer se nalazi u samom centru blokova, sa dobrom povezanošću autobuskim i tramvajskim linijama. Pacijenti iz Zemuna (11080) često biraju naš centar za fizikalnu terapiju spondiloze jer smo udaljeni svega nekoliko minuta vožnje, bez potrebe za prelaskom u uži centar grada.

U Fizio Ahil centar redovno dolaze i pacijenti iz drugih krajeva Beograda i susednih opština:

• Savski venac (11040)
• Stari grad (11102)
• Palilula (11060)
• Čukarica (11030)
• Rakovica (11090)
• Voždovac (11010)
• Vračar (11104)
• Zvezdara (11050)
• Surčin (11271)
• Grocka (11306)

Često postavljana pitanja o spondilozi

Medicinska napomena

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje stručni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Individualni rezultati terapije mogu da variraju u zavisnosti od tipa i stepena degenerativnih promena, uzrasta pacijenta i opšteg zdravstvenog stanja. Pre započinjanja bilo koje terapije ili programa vežbi za spondilozu, obavezna je konsultacija sa lekarom specijalistom i pregled u Fizio Ahil centru Novi Beograd.

Leave a reply