Pareza i paraliza nerava: uzroci, simptomi i rehabilitacija
Stopalo koje pri hodu zapinje o pod jer ne možeš da ga podigneš kako treba. Šaka koja odjednom ne može čvrsto da stegne čašu. Slabost u nozi koja te iznenadi kad hoćeš da ustaneš. Ovakvi znaci lako se pripišu umoru ili godinama, ali iza njih ponekad stoji oštećenje nerva.
Kada mišić oslabi, prva pomisao je da je problem u samom mišiću. Vrlo često je mišić sasvim zdrav, a signal koji bi trebalo da ga pokrene ne stiže do njega. Tako nastaju pareza i paraliza nerava, oslabljena ili prekinuta veza između nerva i mišića. Ta dva pojma se u svakodnevnom govoru mešaju, iako označavaju različite stepene istog problema.
U redovima koji slede saznaćeš šta pareza znači, zašto nastaje, koji nervi su najčešće pogođeni i kako izgleda rehabilitacija, kao i kada je vreme da se javiš na stručnu procenu.
Šta znači pareza, a šta paraliza?
Iako se često koriste kao sinonimi, pareza i paraliza nisu isto.
Pareza označava delimičan gubitak mišićne snage i funkcije. Mišić i dalje radi, ali slabije nego što bi trebalo. Pokret je moguć, ali otežan, nepotpun ili zahteva vidljiv napor.
Paraliza je potpun gubitak voljne mišićne funkcije. Signal do mišića uopšte ne stiže, pa izostaje bilo kakav voljni pokret zahvaćenog dela tela.
Ni pareza ni paraliza nisu bolest sama po sebi. To su opisi stanja, posledice oštećenja negde duž nervnog sistema. Isto tako, nisu trajna kategorija u koju se jednom upadne zauvek. Pareza može da napreduje ka težem obliku, ali i da se povlači kako se uzrok rešava. Zato oba pojma uvek posmatramo zajedno sa pitanjem šta ih je izazvalo, jer odgovor na to pitanje određuje sve što sledi.
Kako oštećenje nerva dovodi do slabosti mišića?
Svaki voljni pokret počinje kao električni signal u mozgu. Taj signal putuje kroz kičmenu moždinu, prelazi na periferni nerv i na kraju stiže do mišića sa jasnom komandom: skrati se, opusti se, drži napetost. Kada taj put nigde nije prekinut, pokret izgleda lako i automatski.
Oštećenje nerva prekida ili slabi prenos te komande. Nerv može biti pritisnut, istegnut, zapaljen ili mehanički oštećen, a rezultat je isti: signal ne stiže do mišića u punom obimu. Mišić onda ne dobija dovoljno „naredbi” da se aktivira, pa slabi i gubi sposobnost da izvede pokret.
Slabost mišića je najčešći i najuočljiviji znak, ali retko dolazi sama. Uz nju se često javljaju gubitak precizne kontrole pokreta i poremećaji senzibiliteta, jer mnogi nervi istovremeno prenose i motorne i osećajne informacije. Otuda trnjenje, utrnulost, osećaj „mravinjanja” ili peckanja u zahvaćenom području. Vremenom, mišić koji dugo ne prima signal počinje i da propada, gubi zapreminu i tonus, što se naziva atrofijom.
Oštećenje nerva može nastati na različitim nivoima ovog puta. Ponekad je problem u samom perifernom nervu, ponekad u nervnom korenu tamo gde izlazi iz kičme, a ponekad i više, u centralnom nervnom sistemu. Mesto oštećenja menja i sliku simptoma i pristup rehabilitaciji.
Kakvu ulogu ima kičma?
Kičmeni stub nije samo oslonac tela. Kroz kičmeni kanal prolazi kičmena moždina, a iz nje, kroz otvore između pršljenova, izlaze nervni korenovi koji se dalje granaju ka rukama, trupu i nogama. Upravo tu, na izlasku iz kičme, nervne strukture su posebno izložene.
Promene na kičmi mogu da iritiraju ili pritisnu te korenove. Diskus hernija, degenerativne promene, suženje kičmenog kanala ili faset sindrom mogu suziti prostor kroz koji nerv prolazi i tako stvoriti pritisak na nerv. Simptomi se tada javljaju tamo gde nerv završava, niz nogu ili ruku, u vidu bola, trnjenja ili slabosti.
Kičma jeste čest izvor pritiska na nervne strukture, ali nije uzrok svake pareze. Oštećenje nerva može nastati i daleko od kičme, na samom perifernom nervu duž njegovog toka, kao i zbog neuroloških stanja koja sa kičmom nemaju direktne veze. Zato je pogrešno svaku slabost mišića automatski pripisati kičmi. Ona je jedan od mogućih izvora, važan i čest, ali ne i jedini.
Kada pritisak potiče iz lumbalnog dela kičme, jedan nerv se najčešće pominje jer je najveći i najduži u telu, a njegova povezanost sa donjim delom leđa naročito je izražena. To je nervus isijadikus.
Pareza nervus isijadikusa
Nervus isijadikus je najveći periferni nerv u ljudskom telu. Formira se od nervnih korenova lumbalnog i krsnog dela kičme, prolazi kroz zadnjicu i spušta se niz zadnju stranu natkolenice, gde se u visini kolena grana na dve glavne grane. Preko njih upravlja velikim delom pokreta i osećaja u nozi.
Kada dođe do pareze nervus isijadikusa, funkcija noge slabi duž celog toka nerva. Javlja se otežano kretanje, osećaj težine u nozi, slabost pri savijanju kolena i pokretima stopala, a uz to i bol ili trnjenje koje se šire od zadnjice naniže. Kod izraženije pareze noge, hod postaje nesiguran, a pojedini pokreti gotovo neizvodljivi.
Povezanost sa lumbalnim delom kičme je ono što ovaj nerv čini posebnim. Pošto svoje korenove vuče iz donjeg dela kičme, pritisak na tom nivou, na primer usled hernije diska, može se manifestovati kao problem duž celog nerva. Zato slabost u nozi ponekad ima koren mnogo više, u leđima, iako se oseća skroz do stopala. Ova veza je i razlog zašto procena kod sumnje na parezu isijadikusa gotovo uvek uključuje i pregled lumbalne regije.
Pareza tibijalnog nerva
Jedna od dve glavne grane isijadikusa jeste tibijalni nerv. On se spušta kroz zadnju ložu potkolenice i upravlja mišićima koji omogućavaju plantarnu fleksiju, pokret kojim se stopalo i prsti savijaju nadole, kao kada se stane na prste ili odgurne pri hodu. Uz to prenosi i osećaj sa velikog dela tabana.
Pareza tibijalnog nerva daje prepoznatljivu sliku. Otežano je stajanje na prste i odguravanje stopala pri koraku, pa hod gubi snagu u fazi otiskivanja. Mogu se javiti i senzacije u tabanu: trnjenje, utrnulost ili peckanje, ponekad i bol. Pošto ovaj nerv nosi funkciju „potiska”, njegova slabost menja način na koji se prenosi težina tela kroz stopalo.
Kod tibijalnog nerva simptomi ostaju ograničeni na njegovo područje, i upravo to pomaže da se razdvoji od oštećenja višeg nivoa. Kada su tegobe vezane samo za potkolenicu i taban, izvor je najverovatnije sam tibijalni nerv. Ako simptomi zahvataju širu regiju noge ili se kombinuju sa slabošću drugih pokreta, to upućuje na oštećenje više uz tok, na nivou isijadikusa ili nervnog korena u kičmi. Ta razlika određuje gde treba tražiti uzrok.
Pareza peronealnog nerva
Druga glavna grana isijadikusa je peronealni nerv. On upravlja mišićima koji podižu stopalo naviše, u pokretu suprotnom od tibijalnog. Zahvaljujući njemu, prsti se pri hodu podignu taman toliko da stopalo ne zakači tlo.
Pareza peronealnog nerva daje najprepoznatljiviji znak u celoj ovoj priči, poznat kao pad stopala („foot drop”). Kada nerv oslabi, mišići koji podižu stopalo ne rade kako treba, pa stopalo visi nadole i vuče se po podu. Da bi to nadoknadio, čovek nesvesno menja hod: preterano podiže koleno da bi „prebacio” mlitavo stopalo preko tla, u obrascu koji podseća na koračanje uz stepenice čak i po ravnom.
Ovakav hod nosi jasan rizik. Pošto stopalo zapinje, spoticanje i padovi postaju česti, naročito na neravnom terenu, ivicama trotoara ili stepenicama. Peronealni nerv je pritom osetljiv i na pritisak na spoljašnjoj strani kolena, gde prolazi plitko ispod kože, pa do njegove pareze ponekad dovodi i dugotrajan pritisak na tom mestu. Pad stopala uvek upućuje na nerv kome treba procena.
Da li se pareza može oporaviti?
Ishod pareze ili paralize nije unapred određen i razlikuje se od slučaja do slučaja, u zavisnosti od tri stvari: uzroka oštećenja, tačnog mesta na kome je nerv pogođen i stepena oštećenja.
Kada je nerv samo pritisnut ili blago oštećen, a uzrok se na vreme otkloni, oporavak može biti dobar, ponekad i potpun. Kada je oštećenje teže ili dugotrajno, oporavak može biti delimičan i spor, jer se nervno tkivo obnavlja postepeno. U pojedinim slučajevima, kod ozbiljnih i trajnih oštećenja, funkcija se ne vraća u potpunosti, pa se rad usmerava na maksimalno moguće poboljšanje i prilagođavanje.
Zbog toga je pravovremena procena presudna. Što se ranije utvrdi gde je i koliko oštećen nerv, to je jasnije šta se realno može očekivati i kako terapiju usmeriti. Rehabilitacija i fizikalna terapija imaju važnu ulogu u tom procesu, ali njihov doseg zavisi od iste one tri stvari: uzroka, mesta i stepena oštećenja.
Rehabilitacija kod pareza i paraliza
Kada je nerv oštećen, vreme počinje da radi protiv mišića. Dok se nervno tkivo oporavlja, ili dok se čeka da se uzrok reši, mišić koji ne prima signal počinje da slabi i propada. Zadatak rehabilitacije je da u tom periodu očuva ono što se očuvati može i pripremi telo da funkciju povrati čim to postane moguće.
Osnovu čini kineziterapija, odnosno stručno vođene vežbe. Kod pareza i paraliza rade se i aktivne vežbe, kada pacijent može sam da izvede makar delić pokreta, i pasivne, kada terapeut vodi ekstremitet umesto njega. Cilj je održati pokretljivost zglobova, sprečiti kontrakture i skraćenja, i zadržati mišić u što boljem stanju dok se nervna funkcija vraća. Vežbe se uvek prilagođavaju tome koji je nerv pogođen i koliko je oštećenje izraženo.
Kada mišić izgubi nervnu vezu i ne može se aktivirati voljnim pokretom, na raspolaganju su metode koje ga stimulišu spolja. Elektrostimulacija eksponencijalnim strujama izaziva kontrakciju denervisanih mišića, čiji je prag nadražaja snižen, i tako pomaže u održavanju mišićne mase dok nerv ne preuzme svoju ulogu. Ova metoda se primenjuje kod pareza perifernih nerava, uključujući peroneus, facijalis i druge, ali samo kada za to postoji indikacija. Sličan, dublji efekat daje i super induktivni sistem, koji snažnim elektromagnetnim poljem stimuliše čak i duboke, denervisane mišiće i pruža podršku reparaciji perifernih nerava tamo gde klasične vežbe nisu dovoljne.
Uz ove metode, zavisno od uzroka i faze, mogu se uključiti i drugi tipovi terapije. Magnetoterapija poboljšanom oksigenacijom pruža podršku nervnom tkivu, a laseroterapija biostimulativno deluje na oporavak nerva. Kada je izvor pritiska u kičmi, pristup se prilagođava toj situaciji. Tip i intenzitet terapije uvek se određuju prema uzroku i procenjenom stepenu oštećenja, jer isti protokol ne odgovara svima.
U Fizio Ahil centru upravo tako radimo, kroz individualni plan koji polazi od pregleda i procene. Za dogovor termina i sva pitanja, pozovi 064-1175-586.
Kada treba potražiti stručnu procenu?
Slabost mišića nije nešto što treba čekati da „prođe samo”. Neki znaci posebno jasno govore da je vreme za stručnu procenu, jer mogu ukazivati na oštećenje nerva kome je potrebna pravovremena reakcija.
Stručnu procenu treba potražiti u ovim situacijama:
- nova slabost u nozi ili ruci koja se javila bez jasnog razloga i ne povlači se
- progresivna slabost, ona koja se iz dana u dan pogoršava umesto da miruje ili slabi
- nagli gubitak funkcije, kada pokret koji je juče bio normalan danas naglo izostane
- problemi sa hodom, poput zapinjanja stopala, spoticanja ili osećaja da noga „ne sluša”
- simptomi koji upućuju na ozbiljnije neurološko stanje, kao što su slabost koja zahvata više delova tela, gubitak osećaja, ili poremećaji kontrole nad funkcijama tela
Neurološki pregled, a po potrebi i dodatna ispitivanja poput elektromioneurografije (EMG) ili snimanja, pokazuju gde je nerv oštećen i koliko. Tek kada je jasno šta stoji iza slabosti, rehabilitacija dobija smisao i pravac.
Fizikalna terapija i neurološka rehabilitacija u Beogradu, Novom Beogradu i Zemunu
Ako tražiš fizikalnu terapiju i neurološku rehabilitaciju u Beogradu (11000), Fizio Ahil centar se nalazi na Novom Beogradu (11070), u bloku 22, između Beogradske arene i Sava centra. Lokacija u samom srcu blokova dobro je povezana sa svim delovima grada, pa je dolazak jednostavan bilo iz okolnih blokova, iz užeg centra ili sa druge strane reke.
Zbog položaja među blokovima i dobre povezanosti autobuskim i tramvajskim linijama, centar je posebno praktičan pacijentima kojima treba redovna terapija na Novom Beogradu. Blizina Zemunu (11080) znači i da pacijenti sa te strane do nas stižu za svega nekoliko minuta vožnje, bez ulaska u gradsku gužvu.
U Fizio Ahil redovno dolaze i pacijenti iz drugih delova Beograda i susednih opština:
- Savski venac (11040)
- Stari grad (11102)
- Palilula (11060)
- Čukarica (11030)
- Rakovica (11090)
- Voždovac (11010)
- Vračar (11104)
- Zvezdara (11050)
- Surčin (11271)
- Grocka (11306)
Za pregled i procenu, pozovi 064-1175-586. Fizio Ahil centar, Novi Beograd, blok 22, između Beogradske arene i Sava centra.
Često postavljana pitanja
Koja je razlika između pareze i paralize?
Pareza je delimičan gubitak mišićne snage, kada mišić i dalje radi, ali slabije i uz vidljiv napor. Paraliza je potpun gubitak voljne funkcije, kada pokret zahvaćenog dela tela u potpunosti izostaje. Oba stanja su posledica oštećenja nerava, a ne bolest sama po sebi, i oba se posmatraju zajedno sa uzrokom koji ih je izazvao.
Da li pareza nerva može sama da prođe?
Ponekad može, naročito kada je nerv samo blago pritisnut i kada se uzrok na vreme otkloni. Oslanjanje na to da će slabost proći sama ipak nosi rizik, jer se kod težih oštećenja bez pravovremene procene i terapije stanje može pogoršati, a mišić oslabiti. Nova ili napredujuća slabost uvek zaslužuje stručnu procenu.
Šta znači „pad stopala” i sa kojim nervom je povezan?
Pad stopala je stanje u kome stopalo ne može da se podigne naviše, pa visi nadole i zapinje pri hodu. Najčešće je povezan sa parezom peronealnog nerva, koji upravlja mišićima za podizanje stopala. Zbog zapinjanja stopala, hod se menja, a rizik od spoticanja i padova raste, pa ovaj znak uvek traži procenu nerva.
Kako izgleda rehabilitacija kod pareze nerava?
Rehabilitacija se oslanja na individualno vođene vežbe koje održavaju pokretljivost i sprečavaju propadanje mišića dok se nerv oporavlja. Kada mišić ne može voljno da se aktivira, koriste se elektrostimulacija i super induktivni sistem koji ga stimulišu spolja, a po potrebi i druge metode. Tip i intenzitet terapije zavise od uzroka, mesta i stepena oštećenja, pa se plan pravi tek nakon procene.
Kada treba hitno potražiti lekara zbog slabosti u nozi ili ruci?
Lekaru treba bez odlaganja kada se slabost javi naglo, kada se iz dana u dan pogoršava, kada zahvata više delova tela ili je praćena gubitkom osećaja i problemima sa hodom. Ovakvi znaci mogu ukazivati na ozbiljnije neurološko stanje kome je potrebna brza dijagnostika. Tačnu dijagnozu postavlja lekar na osnovu neurološkog pregleda i dodatnih ispitivanja.
Medicinska napomena
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Sadržaj je pripremljen u saradnji sa stručnim timom Fizio Ahil centra, pod nadzorom višeg fizioterapeuta sa dugogodišnjim iskustvom. Pareza i paraliza mogu imati različite uzroke, pa se pristup terapiji uvek određuje individualno. Pre započinjanja bilo koje terapije ili vežbi, obavezno se konsultuj sa svojim lekarom ili kvalifikovanim stručnjakom.
Leave a reply
O AUTORU