Nervus radialis, medianus i ulnaris: simptomi oštećenja nerava ruke i rehabilitacija

Nervus radialis, medianus i ulnaris: simptomi oštećenja nerava ruke i rehabilitacija

Neki pokreti šake toliko su automatski da ih primetimo tek kada se pojavi problem sa stvarima koje radimo rutinski, kao što su okretanje ključa, držanje šoljice, zakopčavanje dugmeta u žurbi… A onda se javi trnjenje u prstima koje ne prolazi, slabost stiska zbog koje predmeti ispadaju iz ruke ili šaka odjednom ne može da se opruži kako treba.

Ovakve tegobe lako se pripišu tome što se “ruka uspavala” ili što je položaj bio nezgodan. Iza njih ponekad stoji nešto ozbiljnije. Kroz ruku prolazi više perifernih nerava, a svaki upravlja svojim delom pokreta i osećaja. Zato slika tegoba nije uvek ista: trnjenje na jednom mestu, slabost pri jednom pokretu i utrnulost baš određenih prstiju često nagoveštavaju koji je nerv pod pritiskom ili oštećen.

Ako želiš da saznaš više o tri glavna periferna nerva ruke (nervus radialis, nervus medianus i nervus ulnaris), koju funkciju svaki od njih ima, koji simptomi mogu ukazivati na njihovo oštećenje ili pritisak, i kako izgleda rehabilitacija ruke kada nervi ne prenose signal kako treba, nastavi da čitaš.

Nervus radialis – funkcija, simptomi i oštećenje

Šta je nervus radialis i koju funkciju ima?

Nervus radialis se pruža od ramena, duž zadnje strane nadlaktice, sve do šake. Njegova glavna uloga je da upravlja mišićima koji opružaju ruku, odnosno mišićima koji podižu ručni zglob i ispravljaju prste. Zahvaljujući njemu moguće je opružiti šaku unazad, ispraviti prste i odvojiti palac.

Uz motorni deo, ovaj nerv prenosi i osećaj sa dela nadlanice, pre svega sa strane palca. Kada radi kako treba, njegov posao je gotovo nevidljiv, jer se opružanje šake dešava automatski, bez razmišljanja. Problem postaje uočljiv tek kada ta funkcija oslabi.

Koji simptomi mogu ukazivati na problem sa nervusom radialisom?

Najprepoznatljiviji znak povezan sa ovim nervom je takozvana opuštena šaka, kada šaka visi nadole i ne može aktivno da se podigne u ručnom zglobu. Uz to se često javlja otežano ispravljanje prstiju i slabost pri pokušaju da se šaka opruži unazad.

Pored slabosti, mogu se javiti i promene osećaja, poput utrnulosti šake ili trnjenja na strani palca i nadlanice. Kod nekih osoba prisutan je i bol u ruci koji prati oslabljenu funkciju.

Iako je opuštena šaka često povezana sa ovim nervom, nijedan pojedinačni simptom sam po sebi ne dokazuje da je u pitanju baš oštećenje nervusa radialisa. Slabost pri opružanju šake i utrnulost mogu imati i druge uzroke, pa je za razlikovanje potreban stručni pregled.

Šta može dovesti do oštećenja ili pritiska na nervus radialis?

Pošto se pruža plitko duž zadnje strane nadlaktice, ovaj nerv je posebno osetljiv na pritisak na tom mestu. Dugotrajno naslanjanje ruke preko naslona stolice ili ivice, kao i spavanje u nezgodnom položaju sa rukom prebačenom preko tvrde podloge, mogu dovesti do njegovog privremenog oštećenja.

Pritisak na nerv može nastati i usled preloma nadlaktične kosti, jer nerv prolazi u njenoj neposrednoj blizini, kao i zbog povreda u predelu ramena ili lakta. U svakom od ovih slučajeva mehanizam je sličan: nerv trpi pritisak ili istezanje, pa prenos signala ka mišićima opružačima slabi.

Rehabilitacija kod problema sa nervusom radialisom

Cilj rehabilitacije nije samo da mišić ostane aktivan, već i da se sačuva pokretljivost zgloba dok se nervna funkcija oporavlja. Osnovu čini kineziterapija, odnosno stručno vođene vežbe. Kada osoba može sama da izvede makar deo pokreta, rade se aktivne vežbe, a kada to nije moguće, terapeut vodi ruku umesto nje kroz pasivne vežbe, čime se sprečavaju ukočenost i skraćenja.

Kada mišić izgubi vezu sa nervom i ne može voljno da se pokrene, na raspolaganju su metode koje ga stimulišu spolja. Elektrostimulacija posebnim oblicima struje izaziva kontrakciju oslabljenih mišića i tako pomaže u očuvanju mišićne mase dok nerv ne preuzme svoju ulogu. Uz to se, zavisno od uzroka i faze, mogu uključiti i magnetoterapija i laseroterapija, koje pružaju podršku oporavku nervnog i mekog tkiva. Doseg svake od ovih metoda zavisi od uzroka i stepena oštećenja, pa se plan pravi tek nakon procene.

Za pregled i dogovor termina, pozovi 064-1175-586. Fizio Ahil centar se nalazi na Novom Beogradu, u bloku 22, između Beogradske arene i Sava centra.

Nervus medianus – simptomi i problemi sa funkcijom šake

Gde prolazi nervus medianus i šta kontroliše?

Nervus medianus prolazi duž unutrašnje strane ruke i kroz sredinu ručnog zgloba ulazi u šaku. Za razliku od radialisa, koji opruža šaku, medianus učestvuje u savijanju šake i prstiju i upravlja delom mišića palca, što ga čini ključnim za precizne pokrete.

On prenosi i osećaj sa dlanske strane palca, kažiprsta, srednjeg prsta i dela domalog prsta. Upravo zbog toga se problemi sa ovim nervom najčešće osećaju u tim prstima, a ne u celoj šaci.

Kako se ispoljava pritisak ili oštećenje nervusa medianusa?

Najčešća tegoba je trnjenje šake i prstiju, pre svega palca, kažiprsta i srednjeg prsta. Uz trnjenje se često javljaju utrnulost i osećaj peckanja, a kod izraženijih slučajeva i slabost šake, naročito pri hvatanju palcem. Mnogima predmeti počnu da ispadaju iz ruke, a fini pokreti, poput zakopčavanja dugmeta, postaju otežani.

Karakteristično je i to da se simptomi često pogoršavaju noću ili pri određenim položajima šake. Protresanje ruke kod nekih osoba privremeno olakšava tegobe, što je jedan od tipičnih obrazaca vezanih za ovaj nerv.

Sindrom karpalnog tunela i nervus medianus

Kada se govori o ovom nervu, najčešće se pominje sindrom karpalnog tunela. Karpalni tunel je uzak prolaz na dlanskoj strani ručnog zgloba, ograničen kostima i čvrstom vezom, kroz koji zajedno sa tetivama prolazi i nervus medianus. Kada se prostor u tunelu suzi ili pritisak u njemu poraste, nerv trpi kompresiju, a rezultat je upravo trnjenje i slabost u prstima koje medianus opslužuje.

Sindrom karpalnog tunela nastaje kombinacijom više faktora, od ponavljajućih pokreta šake i položaja zgloba do stanja koja povećavaju zadržavanje tečnosti ili sužavaju prostor u tunelu. Zato se ovaj sindrom ne posmatra kao posledica jednog jedinog uzroka, već kao stanje koje treba proceniti u celini.

Fizikalna terapija i rehabilitacija

Fizikalna terapija kod tegoba povezanih sa ovim nervom usmerena je na smanjenje pritiska na nerv, ublažavanje simptoma i očuvanje funkcije šake. U zavisnosti od procene, mogu se primeniti različite fizikalne procedure koje deluju na smanjenje otoka i podršku nervnom tkivu, uz kineziterapiju kojom se održavaju pokretljivost i snaga šake.

Fizikalna terapija ipak nije univerzalno rešenje za svaki slučaj. Kod blažih i umerenih tegoba konzervativni pristup može dati dobre rezultate, dok izraženija ili dugotrajna kompresija ponekad zahteva drugačiji pristup, o čemu odlučuje lekar nakon procene. Zato tretman uvek zavisi od uzroka i stepena oštećenja, a ne od samog naziva stanja. Pregled je prvi i obavezan korak, na osnovu koga se pravi individualni plan. Za dogovor termina, pozovi 064-1175-586.

Nervus ulnaris – trnjenje šake, slabost i problemi sa pokretima

Uloga nervusa ulnarisa u funkciji šake

Nervus ulnaris pruža se od ramena, duž unutrašnje strane ruke, i prolazi kroz lakat na mestu koje je mnogima poznato kao “muzikalna kost”, tamo gde udarac laktom izaziva onaj karakterističan osećaj strujanja ka prstima. Odatle se spušta do šake, gde upravlja većinom sitnih mišića odgovornih za finu motoriku.

Zahvaljujući ovom nervu moguće je raširiti i sastaviti prste, precizno hvatati sitne predmete i izvoditi fine, koordinisane pokrete šake. On prenosi i osećaj sa malog prsta i dela domalog prsta. Zato je uloga ulnarisa naročito važna za spretnost šake, a ne samo za snagu.

Kako prepoznati moguće tegobe povezane sa nervusom ulnarisom?

Najtipičniji znak je trnjenje šake koje zahvata mali i domali prst, često praćeno utrnulošću baš u tom delu. Uz to se može javiti slabost pri hvatanju i otežano izvođenje finih pokreta, pa radnje poput hvatanja ključa ili držanja olovke postaju nespretnije.

Kod izraženijih i dugotrajnih slučajeva mišići šake mogu oslabiti do te mere da prsti zauzmu blago savijen položaj, što se u stručnoj literaturi opisuje kao karakteristična deformacija šake. Kao i kod drugih nerava, i ovde je važno naglasiti: trnjenje malog i domalog prsta ili slabost pri hvatanju ne moraju automatski značiti oštećenje baš ovog nerva, jer slične tegobe mogu poticati i od pritiska na drugom nivou, uključujući i vratni deo kičme.

Kubitalni tunel i pritisak na nervus ulnaris

Najčešće mesto na kome ovaj nerv trpi pritisak jeste lakat, u predelu takozvanog kubitalnog tunela. Kubitalni tunel je uzak prolaz sa unutrašnje strane lakta kroz koji nerv prolazi vrlo plitko ispod kože, zbog čega je izložen i pritisku i istezanju.

Do pritiska u kubitalnom tunelu često dovodi dugotrajno savijanje lakta, na primer tokom spavanja ili držanja telefona, kao i naslanjanje lakta na tvrdu podlogu. Pošto se simptomi vezani za ovaj nerv i za kubitalni tunel mogu preklapati sa drugim stanjima, procena uvek polazi od pregleda, a ne od pretpostavke.

Rehabilitacija i vežbe kod problema sa nervusom ulnarisom

Kod tegoba povezanih sa ovim nervom, neurološka rehabilitacija usmerena je na očuvanje funkcije šake i sprečavanje propadanja mišića dok se stanje ne reši. Osnovu i ovde čini kineziterapija, kroz vežbe koje održavaju pokretljivost prstiju i podržavaju finu motoriku, prilagođene tome koliko je funkcija očuvana.

Kada su sitni mišići šake oslabljeni zbog smanjenog dotoka signala, mogu se primeniti metode koje ih stimulišu spolja. Super induktivni sistem snažnim elektromagnetnim poljem stimuliše i duboke mišiće koji su izgubili nervnu vezu i pruža podršku reparaciji perifernih nerava tamo gde vežbe nisu dovoljne, dok elektrostimulacija pomaže u održavanju mišićne mase.

Kada se javiti stručnjaku zbog simptoma u ruci?

Trnjenje ili slabost u ruci nisu nešto što uvek treba čekati da “prođe samo”. Neki znaci posebno jasno govore da je vreme za stručnu procenu, jer mogu ukazivati na oštećenje nerava ruke kome je potrebna pravovremena reakcija.

Stručnu procenu je važno potražiti kada se javi:

• nova slabost šake ili trnjenje koje se ne povlači nakon promene položaja i odmora
• progresivno pogoršanje, kada tegobe iz dana u dan postaju izraženije umesto da se smiruju
• stalna utrnulost šake ili gubitak osećaja u određenim prstima
• slabljenje stiska i sve češće ispadanje predmeta iz ruke
• vidljivo mršavljenje mišića šake ili trajno izmenjen položaj prstiju

Jedan od najvažnijih razloga da se ne odugovlači jeste to što se slične tegobe ne smeju tumačiti samo na osnovu mesta na kome se osećaju. Trnjenje malog prsta ne mora poticati iz lakta, kao što ni trnjenje palca ne mora biti isključivo stvar ručnog zgloba. Isti simptom može nastati zbog pritiska na nerv na više različitih nivoa, uključujući i pritisak na nervne korene u predelu vratne kičme.

Procena zavisi od kombinacije simptoma, kliničkog pregleda i, po potrebi, dodatne dijagnostike. U pojedinim slučajevima se radi elektromioneurografija (EMNG), pregled koji pokazuje gde je i koliko nerv oštećen. Tek kada je jasno šta stoji iza tegoba, rehabilitacija dobija smisao i pravac. Za pregled i procenu, pozovi 064-1175-586.

Različiti nervi, različiti simptomi, ista polazna tačka

Nervus radialis, nervus medianus i nervus ulnaris imaju različite uloge u pokretu i osećaju šake, pa se i njihova oštećenja ispoljavaju na različite načine: od otežanog opružanja šake, preko trnjenja palca i srednjih prstiju, do slabosti fine motorike i utrnulosti malog prsta. Baš zato slika simptoma često nagoveštava koji nerv može biti u pitanju.

Ipak, sama prisutnost trnjenja, bola ili slabosti nije dovoljna da bi se postavila dijagnoza, jer različita stanja mogu davati vrlo slične tegobe. Zato je pregled stručnjaka prvi korak kod svih tegoba sa nervima ruke. Tek nakon procene zna se šta stoji iza simptoma, a rehabilitacija se onda usmerava na očuvanje i vraćanje funkcije ruke i šake, u meri koju uzrok i stepen oštećenja dozvoljavaju.

Fizikalna terapija i neurološka rehabilitacija u Beogradu, Novom Beogradu i Zemunu

Ako tražiš fizikalnu terapiju u Beogradu (11000), Fizio Ahil centar se nalazi na Novom Beogradu (11070), u bloku 22, na svega nekoliko koraka od Beogradske arene i Sava centra. Smeštaj u samom srcu blokova čini dolazak jednostavnim iz svih delova grada, bilo iz okolnih blokova, bilo iz užeg centra preko mosta.

Zahvaljujući dobroj povezanosti autobuskim i tramvajskim linijama, do centra lako stižu i oni kojima je potrebna redovna terapija na Novom Beogradu. Blizina Zemuna (11080) znači i da se sa te strane grada do nas stiže za nekoliko minuta vožnje, bez ulaska u gradsku gužvu.

U Fizio Ahil nam redovno dolaze i pacijenti iz drugih delova grada i susednih opština:

• Savski venac (11040)
• Stari grad (11102)
• Palilula (11060)
• Čukarica (11030)
• Rakovica (11090)
• Voždovac (11010)
• Vračar (11104)
• Zvezdara (11050)
• Surčin (11271)
• Grocka (11306)

Za pregled i procenu, pozovi 064-1175-586. Fizio Ahil centar, Novi Beograd, blok 22, između Beogradske arene i Sava centra.

Često postavljana pitanja

Medicinska napomena

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Sadržaj je pripremljen u saradnji sa stručnim timom Fizio Ahil centra, pod nadzorom višeg fizioterapeuta sa dugogodišnjim iskustvom. Oštećenja nerava ruke mogu imati različite uzroke, pa se pristup terapiji uvek određuje individualno. Pre započinjanja bilo koje terapije ili vežbi, obavezno se konsultuj sa svojim lekarom ili kvalifikovanim stručnjakom.

Leave a reply