Skolioza je trodimenzionalni deformitet kičme a najočigledniji je u frontalnoj ravni. Predstavlja krivljenje kičme u stranu u bilo kom delu kičmenog stuba.

Većini skolioza se ne zna uzrok ( idiopatske skolioze) – 90% slučajeva, a 5 -7 puta češće oboljevaju devojčice. U zavisnosti od uzrasta kada se javljaju, mogu biti:

• Infantilne – nastaju do četvrte godine života
• Juvenilne – nastaju do završetka puberteta
• Adolescentne – kada je završen nagli rast

Pored jednostrukih skolioza postoje i dvostruke – kompenzatorne skolioze (ređe trostruke), koje se javljaju iznad ili ispod primarne skolioze, a zbog reakcija uspravljanja.

Skolioze mogu biti funkcionalne i srukturalne. Funkcionalne ili skoliotično loše držanje se može u potpunosti korigovati kineziterapijom.

Strukturalne skolioze se leče ne samo aktivnim metodam kineziterapije, već i pasivnim, tj. nošenjem midera. Krajnji oblik lečenja je hiruška intrvencija, kada je stepen krivine veći od 45 stepeni.

Kineziterapija, kao najvažniji oblik lečenja, započinje detaljnim antropometrijskim pregledom, a onda se pravi plan lečenja.

Uvod u vežbe može biti neka od termoprocedura ili hidroterapijska procedura, a pre vežbi istezanja i snage rade se uvodne vežbe zagrevanja. Posebna pažnja je posvećena disanju. Suština kineziterapije je da dete postane svesno svog stava i da na korekciju istog može voljno uticati.