Cervikalni sindrom: zašto te vrat boli sve češće i koje terapije daju rezultate
Cervikalni sindrom počne kao blaga ukočenost u vratu posle dugog dana za računarom. Zatim se pojavi glavobolja koja kreće iz potiljka i ne prolazi uz standardnu primenu analgetika koje je preporučio lekar. I onda jednog jutra shvatiš da ne možeš slobodno da okreneš glavu u stranu, a trnjenje u prstima postaje nešto na šta se već navikavaš.
Bol u vratu je danas toliko čest da ga mnogi prihvataju kao normalan deo života. Cervikalni sindrom, međutim, obuhvata čitavu grupu simptoma koja može da zahvati ramena, ruke, glavu i leđa. Ako se ne prepozna na vreme, može značajno da utiče na kvalitet svakodnevnog života.
Uz pravovremenu dijagnostiku i adekvatan terapijski pristup, simptomi cervikalnog sindroma se u većini slučajeva mogu značajno ublažiti. Prvi korak je razumeti šta se dešava, prepoznati signale tela i reagovati pre nego što problem postane hroničan.
Šta je cervikalni sindrom i šta se zapravo dešava u tvom vratu
Vratni deo kičme čini sedam pršljenova (C1–C7) između kojih se nalaze diskovi koji amortizuju svaki pokret glave. Oko svega toga su mišići koji drže vrat stabilnim, ligamenti koji povezuju kosti i nervi koji omogućavaju komunikaciju između mozga i ostatka tela, uključujući ramena, ruke i prste.
Cervikalni sindrom nastaje kada dođe do iritacije ili pritiska na nervne korenove u ovom delu kičme. Uzrok može biti degenerativna promena na diskovima, napetost mišića, povreda ili dugotrajno nepravilno držanje tela. Bol se tada ne zadržava samo u vratu. Širi se na ramena, ruke, potiljak i leđa.
Ovo stanje sve češće pogađa ljude u tridesetim i četrdesetim godinama. Savremeni način života podrazumeva sate provedene u sedećem položaju, sa glavom nagnutom napred, i vrat to oseća prvi.
Kako prepoznati cervikalni sindrom
Cervikalni sindrom se ne manifestuje uvek na isti način. Kod nekih je to povremena ukočenost, kod drugih uporan bol koji ne prolazi nedeljama. Rano prepoznavanje simptoma omogućava reakciju pre nego što stanje pređe u hronično.
U nastavku navodimo najčešće simptome koji mogu ukazivati na potrebu za stručnim pregledom:
- Bol u vratu i ramenima, blag i povremen ili oštar i stalan, naročito posle dugog sedenja ili ujutru posle buđenja. Često se širi na ramena i otežava okretanje glave.
- Ukočenost vrata, naročito ujutru, kada se čini da je vrat „zaključan” i da svaki pokret zahteva napor. Ako ukočenost postane hronična, može ukazivati na prisustvo hroničnih degenerativnih promena koje zahtevaju pažnju stručnjaka.
- Cervikogene glavobolje koje počinju u potiljku i šire se prema temenu ili čelu. Bol nekad ide od gornjeg dela vrata, penje se ka potiljku i uhu, i završava iza oka. Mnogi ih greškom pripisuju stresu, umoru ili povišenom pritisku, a zapravo potiču iz vratne kičme.
- Vrtoglavica koja nastaje zbog pritiska na nervne korenove ili krvne sudove u cervikalnoj regiji. Može izazvati osećaj nestabilnosti, nesigurnosti pri hodanju, ponekad i mučninu.
- Trnjenje i slabost u rukama i prstima, što ukazuje da nervi u vratnom delu kičme trpe pritisak. Brzo zamaranje ruku pri kucanju, slabiji stisak ili osećaj “mravinjanja” su signali koje ne treba zanemariti.
- Bol koji se širi ka lopaticama i leđima, praćen napetošću i probadanjem između korena vrata i ramena. Kada se ovi simptomi ignorišu, u mišićima se često formiraju bolni čvorići (miogeloze) duž vrata, prema ramenima i između lopatica, što dodatno produbljuje problem i otvara put ka miofascijalnom sindromu.
- Zujanje u ušima kao prateći simptom kod nekih oblika cervikalnog sindroma, najčešće kao posledica iritacije nervnih struktura u vratnoj regiji.
Zašto nastaje cervikalni sindrom
Cervikalni sindrom retko nastaje preko noći. Najčešće je rezultat faktora koji se mesecima i godinama nakupljaju dok jednog dana telo ne pošalje jasan signal da nešto mora da se promeni.
Dugotrajno sedenje i nepravilno držanje tela
Svakog dana, sate provodiš za računarom, za volanom ili pognut/a nad telefonom. Glava se pomera napred, ramena se podižu, mišići vrata su pod stalnim opterećenjem. To menja prirodnu krivinu vratne kičme i stvara pritisak na strukture koje to ne mogu dugo da trpe. U današnjem svetu, gde većina ljudi provodi mnogo vremena u sedećem položaju sa nagibom glave prema napred, cervikalni sindrom je postao gotovo profesionalno oboljenje.
Nedovoljna fizička aktivnost
Kada mišići vrata i trupa nisu dovoljno aktivni, gube snagu i ne mogu da pruže stabilnost kičmi. Pršljenovi i diskovi tada preuzimaju opterećenje koje za njih nije predviđeno. Slabost muskulature može biti jedan od ključnih faktora rizika za razvoj hroničnih tegoba.
Degenerativne promene
Već nakon tridesete godine života, diskovi između pršljenova počinju da gube vlažnost i elastičnost. Smanjuje se prostor između pršljenova, povećava se trenje, a mogu nastati i koštane izrasline (osteofiti) koje vrše pritisak na nervne korenove. Spondiloza i hernije diska su čest rezultat ovih promena. Kod nekih ljudi su ti procesi sporiji, kod nekih brži, a zavisi od genetike, načina života i ranijih povreda.
Povrede i traume
Trzajna povreda u saobraćajnoj nesreći, nagli pokret tokom vežbanja ili bavljenja sportom, nepravilno podizanje teških predmeta, pa čak i loš položaj tokom spavanja mogu da oštete mišiće, ligamente i diskove u vratnom delu kičme i ubrzaju razvoj cervikalnog sindroma.
Stres kao pokretač hronične napetosti
Psihološki stres je jedan od glavnih uzroka za napetost u području ramena i vrata. U stresnim situacijama telo automatski zateže mišiće vrata i ramenog pojasa. Ako ta napetost traje dovoljno dugo, a u savremenom životu uglavnom traje, postaje hronična. Područje vrata je pritom naročito osetljivo jer se u njemu nalaze brojni nervni završeci, pa stalna napetost brzo stvara osnovu za cervikalni sindrom.
Cervikalni sindrom i diskus hernija vrata
Ova dva stanja se često pomešaju, a razlika je značajna.
Kod cervikalnog sindroma tegobe su uglavnom vezane za ukočenost, napetost mišića i povremeni bol koji dolazi i odlazi. Diskus hernija vrata je ozbiljnije stanje. Nastaje kada disk počne da bubri, ili dođe do pucanja opne diska i tečnost počne da curi napolje i pritiska nerve ili kičmenu moždinu. To izaziva jači i dugotrajniji bol, a ponekad i neurološke smetnje: izraženo trnjenje, gubitak snage u rukama, otežano pokretanje vrata.
Diskus hernija vrata se često razvija postepeno, iz onoga što je počelo kao „obična” ukočenost. Pravovremena fizikalna terapija može pomoći u usporavanju degenerativnih procesa i smanjenju rizika od komplikacija.
Kada je potrebno odmah potražiti pomoć
Većina slučajeva cervikalnog sindroma može se uspešno lečiti konzervativnim metodama. Ali postoje situacije u kojima ne treba čekati.
Potraži stručnu pomoć ako:
- bol traje duže od nekoliko dana i ne popušta
- pogoršava se umesto da se smiruje
- širi se niz ruke i praćen je slabošću ili gubitkom osećaja
- pojavljuju se problemi sa koordinacijom i ravnotežom
Slabost u rukama koja ne prolazi može biti signal neurološkog deficita i zahteva hitnu dijagnostiku. Zlatni standard u detaljnoj dijagnostici mekih tkiva i diskusa je magnetna rezonanca (MRI), koju indikuje lekar specijalista, jer pruža detaljan uvid u stanje diskova, nerava i kičmene moždine. Rendgen može pomoći u uočavanju degenerativnih promena i deformiteta, dok se CT skener koristi u specifičnim situacijama kada je potrebno preciznije sagledati koštane promene. Kombinacijom kliničkog pregleda i savremenih snimanja moguće je tačno odrediti da li se radi o cervikalnom sindromu, diskus herniji ili nekom drugom stanju sa sličnim simptomima.
Kako se leči cervikalni sindrom: terapije usmerene na uzrok
Lekovi protiv bolova mogu da ublaže nelagodnost, ali uzrok i dalje ostaje. Cervikalni sindrom zahteva pristup koji se bavi onim što bol pokreće: slabošću mišića, napetošću, degenerativnim promenama ili kompresijom nerava.
Jedan od najčešće preporučenih i naučno utemeljenih pristupa lečenju je personalizovana fizikalna terapija. U Fizio Ahil centru u Beogradu, svaka terapija počinje pregledom i razgovorom. Bez precizne dijagnoze nema smislenog plana lečenja. Tek kada se utvrdi tačan uzrok cervikalnog sindroma, da li je u pitanju akutno ili hronično stanje, koji su simptomi dominantni, pravi se individualni protokol.
Evo terapija koje su se u praksi pokazale kao najefikasnije:
Kineziterapija kao temelj oporavka kod cervikalnog sindroma
Kineziterapija jača mišiće koji drže vrat i kičmu stabilnom: duboke stabilizatore, mišiće ramenog pojasa, gornjeg dela leđa i ruku. Koriguje disbalans koji nastaje tokom godina lošeg držanja i vraća pravilne pokretne obrasce.
U Fizio Ahil centru u Beogradu kineziterapija se sprovodi individualno, pod stručnim nadzorom fizioterapeuta. Pristup se razlikuje u zavisnosti od faze cervikalnog sindroma.
U akutnoj fazi rade se lagane, neopterećujuće vežbe u trajanju od 10 do 15 minuta, ujutru i uveče, kako bi se izbegla nepotrebna iritacija tkiva u osetljivoj fazi. U hroničnoj fazi fokus se pomera na jačanje snage i elastičnosti mišića vrata, ramenog pojasa i trupa, povećanje obima pokreta i korekciju držanja.
Plan vežbi se pravi na osnovu dijagnoze i uzima u obzir kliničku sliku, prateća oboljenja i motivisanost za rad. Krajnji cilj je da na kraju programa možeš samostalno i bezbedno da nastavljaš sa vežbama kod kuće, sa programom koji traje 10 do 20 minuta dnevno.
Za one koji ne mogu da dolaze u centar, postoji i opcija kineziterapije u kućnim uslovima, gde fizioterapeut dolazi na adresu sa potrebnom opremom.
Manualna terapijska masaža za mišiće vrata u spazmu
Manualna masaža u Fizio Ahil centru je specijalizovana terapijska metoda fokusirana na konkretne problematične regije: napete mišiće vrata, ramenog pojasa i potiljka koji su u spazmu i ne popuštaju.
Terapeut rukama izvodi precizne pokrete u smeru venske cirkulacije, sporim, neprekidnim i ritmičnim pokretima koji poboljšavaju cirkulaciju, smanjuju napetost i ublažavaju bol. Bolja cirkulacija ubrzava metabolizam tretirane regije, donosi više kiseonika i hranljivih materija, a odnosi štetne produkte metabolizma i zapaljenske medijatore.
Kod cervikalnog sindroma, ova metoda je naročito efikasna za cervikogene glavobolje, miofascijalni sindrom i bolne čvoriće (miogeloze) koji se formiraju duž vrata i između lopatica. Ovi čvorići su česta posledica dugotrajne napetosti, i upravo ih manualna masaža specifičnim tehnikama tretira, čime se prekida krug napetost-bol-napetost.
Intenzitet pritiska se uvek prilagođava: u akutnoj fazi blaži, kod hroničnih kontraktura i dubokih spazama intenzivniji.
Pozovi 064-1175-586 i zakaži pregled. Nalazimo se u Beogradu, blok 22, između Beogradske Arene i Sava Centra.
TECAR terapija za dubinsko delovanje na cervikalni sindrom
TECAR terapija koristi visokofrekventnu naizmeničnu struju u opsegu radio talasa koja prodire duboko u tkivo. Čestice u tkivu počinju intenzivno da se kreću i sudaraju, što oslobađa toplotu duboko ispod površine. To ubrzava metabolizam, poboljšava cirkulaciju, stimuliše eliminaciju štetnih produkata iz tkiva i pomaže u ubrzavanju lokalnog metabolizma, što podržava prirodne procese oporavka tkiva.
U Fizio Ahil centru u Beogradu TECAR se koristi u dva moda: kapacitivni za mišiće i meka tkiva bogata vodom, i rezistivni za tetive, ligamente i zglobove. To znači da terapeut može precizno da cilja tačno one strukture koje izazivaju problem u vratnom delu kičme.
TECAR terapija ima najveću prodornu moć od svih metoda elektroterapije, što je čini pogodnim izborom kod dubokih promena koje su teže dostupne klasičnim metodama (hronični cervikalni sindrom i cervikobrahijalgija), gde je bol duboko ispod površine. Tokom tretmana oseća se prijatna toplota, a posle tretmana smanjenje tegoba i poboljšanje pokretljivosti koje se kod nekih pacijenata zadržava i danima.
Elektroterapija za kontrolu bola u akutnoj i hroničnoj fazi
U Fizio Ahil centru koriste se različiti oblici elektroterapije zavisno od faze cervikalnog sindroma. U akutnoj fazi primenjuju se galvanska struja i TENS (transkutana električna nervna stimulacija) koji deluju analgetski, blokirajući prenosne puteve za bol i podižući prag tolerancije. TENS se može koristiti više puta dnevno i u svim fazama rehabilitacije, što ga čini posebno pogodnim za pacijente sa upornim bolom u vratu.
U hroničnoj fazi uvode se dijadinamičke i interferentne struje koje prodiru u dublje slojeve tkiva, poboljšavaju cirkulaciju i pomažu u opuštanju mišića koji su mesecima u spazmu. Kada je potrebno lokalno plasiranje leka, koristi se elektroforeza, kojom se lek unosi direktno u patološku regiju posredstvom galvanske struje, zaobilazeći gastrointestinalni trakt.
Magnetoterapija kao podrška oporavku kod cervikalnog sindroma
Magnetoterapija koristi impulsno elektromagnetno polje niske frekvencije koje deluje na nivou ćelije. Normalizuje elektronsku ravnotežu ćelijske membrane i stimuliše transport kiseonika do tretirane regije, čime pruža podršku prirodnim procesima oporavka tkiva.
Kod cervikalnog sindroma magnetoterapija smiruje zapaljenje nervnog i mekog tkiva, smanjuje bolne simptome i pomaže u redukciji otoka. Jedna od njenih najvećih prednosti je to što tokom primene ne izaziva subjektivne senzacije, pa je pacijentima koji su osetljivi na druge procedure posebno prijatna. Može se primenjivati svakodnevno i u svim fazama rehabilitacije.
Naš fizioterapeutski centar se nalazi u Beogradu, blok 22, između Beogradske Arene i Sava Centra. Zakaži pregled na 064-1175-586.
Super induktivni sistem za duboku stimulaciju mišića i nerava
Super induktivni sistem koristi magnetno polje visokog intenziteta koje prodire znatno dublje u tkivo od klasične magnetoterapije. Kod cervikalnog sindroma deluje direktno na nervne strukture i mišićna vlakna, smanjuje spazam koji je čest pratilac bolnih stanja vrata i pomaže u regulaciji upornih bolova koji traju mesecima.
Jedna od ključnih karakteristika ove metode je sposobnost da izazove kontrakciju čak i denervizovanih mišića, onih koji su izgubili nervnu vezu zbog povrede ili neurološkog oštećenja i ne mogu se aktivirati voljnim pokretom. To predstavlja značajnu tehnološku prednost u rehabilitaciji pacijenata kod kojih je potrebna duboka stimulacija, kao i u situacijama gde konvencionalne vežbe nisu moguće ili nisu dovoljne. Pored toga, super induktivni sistem podstiče sintezu kolagena i ubrzava reparaciju mekih tkiva, što je značajno za oporavak vezivnog tkiva u vratnoj regiji.
U Fizio Ahil centru super induktivni sistem se koristi kao deo individualnog terapijskog protokola, prilagođenog specifičnim potrebama svakog pacijenta sa cervikalnim sindromom.
Laseroterapija za smanjenje bola i ubrzanje regeneracije
Laseroterapija u Fizio Ahil centru Beograd koristi lasersko zračenje različitih talasnih dužina koje prodire kroz kožu do duboko oštećenih tkiva, sa fokusom na oštećene ćelije uz minimalan uticaj na zdrava okolna tkiva.
Kod cervikalnog sindroma deluje kroz tri mehanizma: analgetski (utiče na lokalno lučenje supstanci koje umiruju bol i promoviše produkciju endorfina), biostimulativno (pojačava funkciju mitohondrija i unutarćelijsku produkciju energije, čime podržava regeneraciju tkiva) i antiedematozno (normalizuje transport tečnosti unutar povređenog tkiva i smanjuje otoke). Posebno je korisna kod bolova u vratu praćenih neuralgijama koje se šire niz ruke, jer biostimulativno deluje na nervno tkivo i može pomoći u smanjenju intenziteta neuralgičnog bola.
Ultrazvučna terapija za dubinsko delovanje na meka tkiva vrata
Ultrazvučna terapija koristi zvučne talase frekvencije od 1 MHz do 3 MHz, zavisno od dubine tkiva koje se tretira. U Fizio Ahil centru u Beogradu primenjuje se u dva modaliteta. Kontinuirani ultrazvuk stvara toplotu u tkivu, što opušta mišiće u spazmu, povećava elastičnost kolagena u tkivu i poboljšava lokalnu cirkulaciju. Ovaj modalitet je posebno koristan kao priprema za vežbe istezanja kod ukočenosti vrata. Impulsni ultrazvuk deluje pre svega mehanički, podstiče regeneraciju i može razbijati kalcifikate u mekim tkivima.
Kod cervikalnog sindroma ultrazvuk se često kombinuje sa drugim terapijskim modalitetima, a bolovi u vratnom delu kičme reaguju dobro upravo na tu kombinaciju.
Shockwave terapija kada cervikalni sindrom ne reaguje na klasične metode
Ponekad se u mišićima vrata i ramenog pojasa formiraju tvrdokorne bolne tačke, trigger point-ovi i hronične kontrakture koje ne popuštaju ni posle masaže, ni posle vežbi, ni posle drugih fizikalnih procedura. U takvim situacijama Shockwave terapija može pružiti terapijski benefit kod pacijenata kod kojih standardne metode nisu dale očekivane rezultate.
Akustični talasi visoke energije prodiru u tkivo i razmeškavaju ga, razbijaju bolne tačke i stimulišu stvaranje novih krvnih sudova, što ubrzava prirodne regenerativne procese. U Fizio Ahil centru primenjuju se i fokusirani i radijalni udarni talasi. Fokusirani prodiru do 12 cm duboko i precizno ciljaju dublje strukture, dok radijalni deluju do 3 cm dubine za površinske i umereno duboke probleme.
Kod cervikalnog sindroma, Shockwave se koristi kao ciljano pojačanje u situacijama gde se bolovi u vratu i ramenom pojasu pokazuju kao uporni i dugotrajni, i gde trigger point-ovi ne reaguju na konvencionalne terapije.
Fizio Ahil centar, Beograd, blok 22, između Beogradske Arene i Sava Centra. Pozovi 064-1175-586 i dogovori termin.
Kako sprečiti cervikalni sindrom
Lečenje je jedna stvar, ali prevencija je ono što te čuva od toga da se bol stalno vraća. Male, dosledne navike mogu značajno da smanje rizik od razvoja cervikalnog sindroma ili da spreče pogoršanje postojećih tegoba.
Pauze tokom rada
Svakih 45 minuta do sat vremena ustani, protegni se i promeni položaj. Kratka pauza od par minuta može značajno da smanji napetost mišića vrata i ramena koja se nakuplja tokom sedenja.
Pravilno sedenje
Stopala ravno na podu, kolena u visini kukova, donji deo leđa podržan, gornji deo ekrana u visini očiju. Većina ljudi sedi sa glavom isturenom napred i ramenima podignutim ka ušima, a upravo to je položaj koji vremenom dovodi do cervikalnog sindroma.
Pravilno spavanje
Jastuk koji je previsok ili prenizak opterećuje vrat tokom cele noći. Ortopedski jastuk koji prati prirodnu krivinu vratne kičme je najbolja opcija, a spavanje na leđima ili boku pruža najbolju podršku. Spavanje na stomaku stavlja prekomerni pritisak na vratnu kičmu.
Redovno vežbanje
Hodanje, plivanje, vožnja bicikla, vodena gimnastika, svaka aktivnost koja jača mišiće leđa, vrata i trupa pomaže u održavanju stabilnosti kičme. Ciljane vežbe istezanja i jačanja mišića vrata, koje se mogu raditi za 10 do 15 minuta ujutru, mogu da naprave ogromnu razliku ako postanu deo svakodnevne rutine.
Kontrolisani pokreti
Nagli trzaji ili nekontrolisane rotacije vrata mogu da oštete diskove i ligamente. Pokrete glave treba uvek izvoditi postepeno i kontrolisano, naročito tokom fizičke aktivnosti.
Upravljanje stresom
Redovna fizička aktivnost, tehnike dubokog disanja ili jednostavno svesno opuštanje ramena tokom dana mogu da pomognu u smanjenju hronične napetosti u mišićima vrata. Stres ne možeš uvek da ukloniš, ali možeš da utičeš na to kako telo reaguje na njega.
Cervikalni sindrom se leči, ako se pristupi na pravi način
Bol u vratu koji traje nedeljama i mesecima nije nešto sa čim treba da naučiš da živiš. Cervikalni sindrom se u velikoj većini slučajeva može uspešno kontrolisati i značajno poboljšati, ali samo uz sistematski i stručan pristup sa razumevanjem šta tačno stoji iza bola.
To u praksi znači pregled pre terapije, dijagnozu pre protokola, i plan koji je napravljen za tebe, za tvoje stanje, tvoju dijagnozu i tvoj svakodnevni život.
U Fizio Ahil centru u Beogradu tako radimo sa svakim pacijentom, bilo da dolazi samo sa simptomima ili sa već postavljenom dijagnozom. Cilj terapije je da bol prođe, da telo ojača i da se rizik od povratka simptoma svede na minimum, a da ti u tom procesu razumeš šta je dovelo do problema i kako da ga držiš pod kontrolom.
Tu smo za sva pitanja i dogovor termina.
Pozovi 064-1175-586 i zakaži pregled. Fizio Ahil centar, Beograd, blok 22, između Beogradske Arene i Sava Centra.
Često postavljana pitanja u vezi sa cervikalnim sindromom
1. Da li cervikalni sindrom može da prođe sam od sebe?
Blagi simptomi cervikalnog sindroma, poput povremene ukočenosti ili napetosti u vratu, ponekad se smire uz odmor i promenu navika. Međutim, ako se uzrok ne adresira, na primer slabost mišića, loše držanje ili degenerativne promene, simptomi se najčešće vraćaju i postepeno pogoršavaju. Što se ranije krene sa stručno vođenom terapijom, veće su šanse za uspešan oporavak i sprečavanje prelaska u hronično stanje.
2. Koliko dugo traje lečenje cervikalnog sindroma?
Trajanje zavisi od toga da li je u pitanju akutni ili hronični cervikalni sindrom, od opšteg stanja organizma i od discipline u sprovođenju terapije. Kod blažih slučajeva tegobe mogu da se povuku za nedelju do dve, dok je kod hroničnih stanja najčešće potrebno između četiri i šest nedelja da se bol značajno smanji. U Fizio Ahil centru plan terapije se pravi individualno i prilagođava tokom procesa na osnovu napretka.
3. Koje vežbe pomažu kod cervikalnog sindroma?
Vežbe za cervikalni sindrom obuhvataju istezanje mišića vrata i ramenog pojasa, jačanje dubokih stabilizatora i vežbe za povećanje obima pokreta. U akutnoj fazi rade se lagane, neopterećujuće vežbe u trajanju od 10 do 15 minuta, dok se u hroničnoj fazi fokus pomera na jačanje snage i elastičnosti. Program vežbi treba da bude prilagođen dijagnozi i trenutnom stanju, jer pogrešan izbor vežbi ili preterano opterećenje mogu da pogoršaju simptome.
4. Kako da znam da li imam cervikalni sindrom ili diskus herniju vrata?
Kod cervikalnog sindroma tegobe su uglavnom vezane za ukočenost, napetost mišića i povremeni bol koji dolazi i odlazi. Diskus hernija vrata izaziva jači i dugotrajniji bol koji se širi niz ruku, praćen izraženim trnjenjem ili gubitkom snage. Preciznu dijagnozu može da postavi lekar na osnovu kliničkog pregleda i snimanja, pre svega magnetne rezonance (MRI), koja daje detaljan uvid u stanje diskova, nerava i kičmene moždine.
5. Da li dugotrajno sedenje za računarom može da izazove cervikalni sindrom?
Dugotrajno sedenje sa glavom nagnutom napred i podignutim ramenima menja prirodnu krivinu vratne kičme i stavlja mišiće vrata pod stalno opterećenje. Tokom vremena to dovodi do slabljenja mišića, napetosti i povećanog pritiska na pršljenove i nervne korenove. Pravljenje pauza svakih 45 minuta do sat vremena, podešavanje visine ekrana u nivo očiju i redovno vežbanje mišića vrata i ramenog pojasa mogu značajno da smanje rizik.
6. Koje terapije se koriste za lečenje cervikalnog sindroma?
U Fizio Ahil centru u Beogradu cervikalni sindrom se leči kombinacijom fizikalnih terapija i kineziterapije, a izbor zavisi od toga da li je stanje akutno ili hronično, od dominantnih simptoma i od opšteg stanja pacijenta. Kineziterapija je osnova oporavka jer jača mišiće koji stabilizuju vrat i kičmu. Uz nju se, zavisno od dijagnoze, kombinuju manualna terapijska masaža, TECAR terapija, elektroterapija, magnetoterapija, super induktivni sistem, laseroterapija, ultrazvučna terapija ili Shockwave terapija. Pre početka bilo koje terapije obavezan je pregled i razgovor, na osnovu čega se pravi individualni plan lečenja prilagođen svakom pacijentu.
Medicinska napomena i stručni savet
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje profesionalni medicinski savet. Sadržaj je pripremljen u saradnji sa stručnim timom Fizio Ahil centra Beograd, pod nadzorom višeg fizioterapeuta sa dugogodišnjim iskustvom. Pre započinjanja bilo koje terapije ili vežbi, obavezno se konsultuj sa svojim lekarom ili kvalifikovanim stručnjakom.
Leave a reply
O AUTORU