Osteoporoza

Regionalna i sistemska osteoporoza

Osteoporoza je sistemska bolest koštanog tkiva, a glavna karakteristika je mala koštana masa tj. gustina. To dovodi do povećanja krtosti kostiju a rezultat je sklonost prelomima.

Postoje dva oblika bolesti- regionalna i sistemska osteoporoza

Epidemiologija:

Sa osteoporozom se suočavaju najčešće starije osobe, češće žene.

Etiologija:

Na gustinu kostiju utiče veći broj bolesti i stanja, te se po tome osteoporoza može podeliti na dva oblika:

• Postmenopauzalna ili tip I- smanjenjem funkcije jajnika i nivoa estrogena u krvi ubrzava se gubitak koštane mase od perioda perimenopauze.
• Senilna ili tip II-u osnovi je smanjenje koncentracije kalcijuma zbog smanjenog aktivnog oblika D vitamina. Oboljevaju i muškarci i žene posle 70-te godine

Osteoporoza može da se javi u bilo kom dobu u životu od detinjstva do zrelog doba.

Uzroci koji dovode do osteoporze su mnogobrojni- od endokrinih bolesti, hronično zapaljenskih oboljenja koštano-zglobnog sistema, nekih neuroloških oboljenja ( distrofija), maligniteta kostiju, jatrogenih uzroka (upotreba određenih lekova) do dugotrajne imobilizacije.

Klinička slika:

Osteoporza je bolest koja protiče, najčešće, bez simptoma, a kada se oni jave znači da je oboljenje napredovalo u smislu pojave preloma kostiju.

Kod tipa i češći su prelomi kičmenih pršljenova, a kao posledica je pojava deformiteta grudnog koša i kičmenog stuba sa formiranjem gibusa (grbe). Postoji šansa da se jave i neurološki ispadi zbog pritiska na korenove nerava. Gubi se telesna visina od nekoliko santimetara što može biti znak oboljenja kod pacijenata koji nisu osetili jake bolove usled preloma pršljenova. Ako su deformiteti značajniji, javljaju se gastrointenstinalne tegobe (grudni koš se savija ka karlici i pritiska trbušne organe).

Kod tipa II češći su prelomi zgloba kuka i podlakta

Dijagnostika:

Dijagnoza se najčešće ustanovi merenjem gustine kostiju-osteodezintometrija. Ovom metodom se, takođe, prati efekat lečenja. Kod uznapredovale forme dijagnoza može da se postavi i standardnom radiografijom.

Lečenje i prevencija:

Lečenje svakog pacijenta je individualno (učešćem lekara različitih specijalizacija), a zasniva se na medikamentoznoj terapiji (od kalcijuma, vitamina D do bisfosfonata), promene načina u ishrani i svakodnevnom životu, redovne vežbe i ostale fizičke aktivnosti.

U preventivne svrhe se primenjuje uzimanje kalcijuma i vitamina D (nakon labaratorijskih analiza i dezintometrije), kao i supstituciona hormonska terapija kod žena.

Izlaganje suncu par puta nedeljno od 15 do 20 minuta je dovoljno za stvaranje D vitamina u koži.

Prevencija ishranom podrazumeva bar jedan mlečni obrok dnevno, kao i unos zelenog povrća (brokoli, kelj, peršun itd.). Konzumiranje alkohola i duvana smanjuju reaspsorpciju kalcijuma, pa se u preventivne i kurativne mere ubraja i napuštanje loših navika.

Prevencija padova i ortotska sredstva su su podjednako bitni u sprečavanju i lečenju osteoporoze: štap, šetalica, lumbalni pojas ili mider.

Od fizikalnih procedura magnetoterapija i TENS su bitni u bržem formiranju kalusa posle preloma, a ostali fizikalni agensi mogu uticati na bol i brže zarastanje kostiju.

Radna terapija pomaže kod posledica osteoporotičnih promena na podlakticama i šakama.

Kineziterapija tj. ciljane i dobro dozirane vežbe su sastavni deo svakog programa za prevenciju , ali i lečenje osteoporoze. Činjenica je da koštana masa direktno zavisi od opterećenja. Dokazano je da vežbe sa otporom i osloncem na duge kosti imaju efekat sprečavanja i lečenja osteoporoze. Preporuka je da se vežbe primenjuju najmanje tri puta u toku nedelje uz hodanje i ostale fizičke aktivnosti ( vožnja bicikla, brzo plivanje itd.).