Povrede kostiju (ili hrskavice) nastaju dejstvom spoljašnje (mehaničke) sile koja je jača od fiziološke elastičnosti kosti (ili hrskavice). Povrede mogu nastati i kao posledica raznih oboljenja koja utiču na strukturu koštanog tkiva.

Kao posledica povrede ili oboljenja mogu nastati fisure (naprsnuće ili nepotpun prekid kontinuiteta kosti) ili frakture (prelom ili potpuni prekid kontinuiteta kosti).

Prelomi mogu biti:

Otvoreni – kada se prekida kontinuitet kože
Zatvoreni – kada polomljeni okrajci kosti nemaju komunikaciju sa spoljšnjom sredinom
Prosti – kada kost pukne na jednom mestu
Složeni ili kominutivni – kada kost pukne na više mesta

Prema dejstvu sile dele se na:

Fleksorno- ekstenzorne – prelom nastaje usled jake sile savijanja
Torzione – prelom je u obliku spirale
Avulzijske – prelom nastaje na mestu pripoja mišića

Prelomi mogu biti sa I bez dislokacije koštanih fragmenata.

U kliničkoj slici dominiraju sledeći simptomi na mestu povrede: bol, deformacija sa patološkom pokretljivošću i nemogućnost izvođenja pokreta.

Zbrinjavanje fraktura može biti:

konzervativno – mirovanje – imobilizacija pre svega gipsom
operativno – ugradnja osteosintetskog materijala

Rehabilitacija posle povreda kostiju zavisi od načina zbrinjavanja i stepena formiranja kalusa (zarastanja kosti).

Magnetoterapija i Interferentne struje poboljšavaju i ubrzavaju formiranje kalusa, te se mogu primenjivati i preko gipsa i ako postoji metal u polju prostiranja tj. ako je operativno zbrinut prelom.

Pored primene fizikalnih agenasa kineziterapija ima značajnu ulogu u rešavanju problema nastalih inaktivitetom, kao i u vraćanju funkcije tom delu lokomotornog aparata i vraćanju svakodnevnim aktivnostima života.