Povrede koštanog tkiva

reumatiodni-artritis

Reumatiodni artritis

Reumatiodni artritis je autoimuna, zapaljenska, sistemska bolest hroničnog, progresivnog toka. Karakterišu ga faze pogoršanja i smirivanja simptoma.

Nepoznate je etiologije, mada je genetska predispozicija udružena sa faktorima iz spoljašnje sredine (bakterijske ili virusne infekcije) često okidač za razvoj bolesti. Žene oboljevaju 2 do 3 puta češće od muškaraca.

Najčešće bolest počinje postepeno, zapaljenjem unutrašnje opne zglobne čaure. Tokom nekoliko nedelja se razvijaju bol, ukočenost (jutarnja) i otok sitnih zglobova na šakama i stopalima. Zapaljenje zglobova je simetrično mada je dominantna strana često mnogo više očtećena.

Tokom vremena razvijaju se deformacije u smislu ulnarne devijacije šake, protruzije glave lakatne kosti i deformiteti prstiju na šakama.

Znaci artritisa se mogu javiti i na drugim zglobovima, kao što su ramena, laktovi, vratni deo kičme itd.

Kod RA prisutne su sistemske manifestacije a najčešće su reumatoidni čvorići, kardiopulmonalne tegobe, očne manifestacije (suvoća oka), neuromičićne tegobe, zapaljenja tetiva i ligamenata, zapaljenje pljuvačnih i suznih žlezda (Sjorgenov sindrom), smanjenje gustine kostiju itd.

Lečenje

Pored lekova značajnu ulogu u lečenju imaju fizikalna terapija, kineziterapija i radna terapija.

Od fizikalnih agenasa se primenjuju:

  • Termoterapija – u akutnoj fazi je indikovana krioterapija, a u ostalim fazama može povišena toplota (parafin, peloid, IR lampa KTD; TECAR…)
  • Elektroterapija – Galvanska struja, Dijadinamične struje, Interferentna struja, TENS
  • Laseroterapija
  • Magnetoterapija
  • Mehanoterapija- masaža, u akutnoj fazi sa blagim pritiskom
  • Ultrazvučna terapija
  • Hidroterapija
  • Balneoterapija

Kineziterapija i radna terapija

U zavisnosti od faze inflamacije smenjuju se faze mirovanja, ograničenog kretanja i vežbanja. Važno je dobro dozirati tretman i omogućiti smanjenje bola i zapaljenja, pozicioniranje zglobova u fiziološkom položaju (ortozama i jastučićima), održavanje obima pokreia i snage mišića.

U hroničnoj, poodmakloj fazi koriste se različite ortoze koje omogućavaju pacijentu samostalno kretanje i samostalne aktivnosti u svakodnevnom životu.