“Designed by Freepik”

Lumbalni sindrom predstavlja različita oboljenja i poremećaje, a zajednički simptom je bol u donjem delu leđa sa ili bez neuroloških ispada (zračenja) duž noge.

Zbog savremenog načina života ovaj bolni sindrom se javlja gotovo u svim uzrastima kod oba pola i predstavlja uzrok radne nesposobnosti, a time i medicinski, socijalni i ekonomski problem.

Anatomija  – ukratko

Između tela dva kičmena pršljana nalaze se intervertebralni diskusi čije je glavna funkcija amortizacija sila u kičmenom stubu.

Svaki disk se sastoji iz dva dela:

1) Anulus fibrosus- spoljašnji prsten

2) Nucleus pulposus- meko, želatinozno središte diskusa (jedro).

Uzroci

Najčešći uzroci su degenerativne promene (proces starenja) na interverterbalnim diskusima.

Na razvoj i progresiju degenerativnih promena u diskusu imaju vertikalne mehaničke sile, naglašena lumbalna lordoza i skolioza (kao strukturalni poremećaji posture), kraća noga, nasledni faktori, povrede kičmenog stuba, zapaljenska i infektivna oboljenja kičmenog stuba, metabolička oboljenja, tumori…

Kao posledica degenerativnih procesa narušava se građa samog diskusa – prsten i Jedro postanu krti, tako da i najmanje mehaničko opterećenje ga može oštetiti u smislu formiranja diskus hernije.

Postoje četiri stepena diskus hernije. Prva dva stepena su tzv. nepotpune hernije jer ne dolazi do pucanja spoljašnjeg prstena. Protruzija intervertibilnog diska znači da je pod uticajem mehaničkih sila došlo do pomeranja mekog jedra i povećanog interventaralnog pritiska pri čemu dolazi do istezanja i ispupčenja zadnjeg dela prstena i zadnjeg ligamenta kičmenog stuba.

Prilikom naglog povećanja interdiskalnog pritiska (nagli pokreti podizanje tereta itd.) dolazi do rascepa perifernog dela prstena iz zadnjeg ligamenta kičme i prolapsa nukleusnih masa u okolinu što karakteriše diskus herniju (kila).

Osim na diskusu, hernije se može javiti kao posledica degeneracije hrskavice na pršljenskim telima (hernije po Šmorlovu).

Treći i četvrti stepen ekstruzija i sekvestracija su potpune hernije i dolazi do pucanja analus fibrozusa i „curenja“ tj. iskliznuća nukleusa.

Dijagnostika

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, eventualno laboratorijskih nalaza (koji su u granicama normale kod degenerativnog reumatizma), radiografskog pregleda, CT (skener) i MR (magnet rezonanca). EMG- elektromiografija se radi u slučajevima kompresivne radikulopatije tj. oštećenja nerava

Klinička slika

Akutni lumbalni sindrom predstavlja protruziju ili prolaps intervertervalnog diskusa od čije veličine, lokalizacije i pravca zavisi klinička slika. Glavni simptom je bol u lumbalnom delu kičme a dijagnostički značaj imaju karakterustike bola u smislu nastanka, intenziteta, lokalizacije i distribucije. Najčešće bol nastaje naglo posle naglog pokreta ili nepravilnog podizanja tereta, a ponekad i bez nekog značajnog razloga. Bol je intenzivan oštar i pojačava se pri svakom pokretu (protruzija).

Bol može da se širi duž noge i da ga prate poremećaji senzibiliteta (utrnulost, žarenje, hladnoća) i motorike (slabost muskulature) tada je, najčešće, uzrok prolaps.

Najčešće hernija je na nivoima L4- L5, L5 – S1 i tada je reč o lumboišijalgiji. Najčešće je jednostrana.

Lečenje

Lečenje individualno a zavisi od toka bolesti tj. kliničke slike koja je različita u akutnoj subakutnoj i hroničnoj fazi.

U akutnoj i subakutnoj fazi cilj terapije je smanjenje bola i spazma muskulature kao i sprečavanje daljeg oštećenja  intervertebralnog diska.

Na prvom mestu su mirovanje u Vilijamsovom položaju (tzv. fetus položaj), primena lumbalnih midera. Dužina mirovanja zavisi od kliničke slike- kod lumbaga od 7 do 10 dana, a ako postoji radikolopatija i do dve do tri nedelje.

Međutim, dugo mirovanje može biti štetno, pa se pacijentima predlažu promene ležećih položaja, zaštitni sedeći položaj i kratkotrajno hodanje. U ovoj fazi od kineziterapije se mogu primeniti statičke kontrakcije trbušne, leđne muskulature kao i za mišiće donjih ekstremiteta. Statička kontrakcija je kontrakcija mišića ali bez pokreta.

Medikamentozna terapija, takođe, zavisi od simptoma- od analgetika, antireumatika do kortikosteroida.  Međutim, mora se dobro uzeti anamneza zbog preosetljivosti pacijenata na određene lekove, ili drugih oboljenja gde je kontraindikovano lečenje ovim lekovima.

Fizikalna terapija

Fizikalna aparaturna terapija takođe ima veliki udeo u lečenju. Mora biti dobro odabran fizikalni agens, stručno doziran i mora se dobro proceniti da li bi transport takvog pacijenta naškodio više nego što bi bila korist od fizikalne procedure.

Od fizikalnih agenasa se primenjuju: -laseroterapija -magnetoterapija -galvanizacija ili elektroforeza anestetika ili antireumatika, kortikosteroida

-dijadinamične struje

– interferentne struje

TENS

-trakcija kičme, međutim trebalo bi pristupiti sa oprezom i prvih par terapija primeniti manje doze. Kineziterapija, osim blagih statičkih kontrakcija u prve dve faze, ima važnu ulogu u lečenju ali i preventivi nastanka lumbalnog sindroma. Od hronične faze primenjuju se vežbe sa ciljem istezanja i jačanja muskulature trupa i donjih ekstremiteta. Naglasak je na usvajanju novih obrazaca u promenama položaja i svakodnevnom funkcionisanju.

Preventivno ove vežbe produžavaju vremenske intervale između dve akutne faze i omogućavaju formiranje takozvanog trupnog medera.